Iza bine

Filharmonijske priče

Dejan Kokir je genijalan pisac koji radi pod maskom domara u BGF. Diletant na gitari, biciklista koji je sipao ulje u kočnice da ne škripe, ratni veteran sa tri ispaljena metka, sve u svemu jednostavna i skromna ličnost.

Iza bine

Filharmonijske priče

Ova loša fotka nije namerno loša, ali je možda bolje što je loša. Iz nekih meni nejasnih pravnih regula, skrenuta mi je pažnja da baš ne bih smeo da slikam sve što mi se učini zanimljivim, pa se nadam da me možda bedan kvalitet snimka oslobađa odgovornosti…
 
Foto Tekst
 
A na slici je sala Kolarca, nekih desetak minuta po završetku redovnog koncerta Filharmonije petkom; publika je izašla, uglavnom, ali… vidite li onu belu mrlju na kraju, otprilike, osamnaestog reda? To je sedokosi čovek od nekih šezdesetak godina, čovek o kome ne znam apsolutno ništa, osim da ostaje na svom mestu i kada svi izađu, zavaljen u sedištu u pozi lagodnog, kontemplativnog zadovoljstva dok posmatra Marka, Mileta i mene kako teglimo instrumente nazad u Filharmoniju i Ivanu kako skuplja note. I to traje već nekih desetak godina, barem koliko ja znam; svakog petka taj čovek poslednji napušta salu, opušteno, s jednom rukom u đžepu dok u drugoj drži program, i skoro da zvižduće dok hoda.
 
Pripadam pomoćnom osoblju Beogradske filharmonije i za mene ceo koncertni ritual počinje dva sata ranije, kada na sedišta devetog reda (onog u kome i za nijansu od proseka višim ljudima kolena ne udaraju u sedišta reda ispred, kao što se dešava u svim ostalim) navlačim VIP navlake (nešto što pomalo, ali ne previše vređa moje i etičke i estetske kriterijume), a završava se kada je većina muzičara napustila zgradu Filharmonije i cirka u „Informbirou“, a ja gasim svetla i zaključavam vrata.
 
Kasnije, u troli dok se vraćam kući, nekako osećam da sam jedan od sretnijih ljudi na planeti. Taj mozaik koncertnog rituala sa kojim sam se saživeo tokom ovih desetak godina, koliko radim u Filharmoniji, sadrži još mnogo meni dragih delića, a sedokosi čovek, stalni pretplatnik koji uvek poslednji napušta salu, je jedan od bitnijih, i biće mi jako žao ako taj delić jednom izostane…

Ostavite komentar

2 Komentari on "Filharmonijske priče"


Guest
Joca
1 godina 7 meseci od

Najiskrenije cestitke Deki,ovo posebno,i na neki nacin pocasno mesto na blogu Bgd.Filharmonije si i te kako zasluzio. Zelim Ti od srca sve najbolje i da nas,kao i uvek do sada,tvoji beskrajno zanimljivi tekstovi i dalje ispunjavaju i raduju,jer tvoja inspiracija i talenat su neiscrpni.
Joca 🙂

Guest
tatjana
1 godina 7 meseci od

Uskoro ocekujemo ispovest i dozivljaj cistacice…..jedva cekamo…..ljudi tamo rade desetak i, manje ili vise, godina, zasluzili su da se oglase…..prenesu svoje imresije….BRAVO za pomak u sagledavanju stvari…..moderno, hrabro……BRAVO !!!!!!

wpDiscuz