13/02/17 Muzikolog

Iskre lete!

Ana Đorđević, studentkinja master studija muzikologije na FMU u Beogradu. Muziku voli kako privatno tako i profesionalno, njeno trenutno stručno interesovanje tiče se filmske muzike.

13/02/17 Muzikolog

Iskre lete!

„Hendriks na violončelu“, „Supervirtouz“, „2 cellos in 1“, samo su neki od komentara koji su se mogli čuti po hodnicima Kolarca krajem prošle nedelje. Nakon vrlo uspešnog koncerta održanog u četvrtak u okviru „male sezone“ Filharmanije, i u petak, u redovnom terminu, za beogradsku publiku svirao je italijanski violončelist i kompozitor, Đovani Solima.
 
U okviru trećeg koncerta iz ciklusa Za avanturiste orkestar Beogradske filharmonije izveo je Koncertnu uvertiru Šimanovskog, koncert za violončelo gosta-soliste Đovanija Solime i tri poeme iz Smetanine Moje domovine.
 
Svečanim tonom Koncertne uvertire koncert je otvoren i publici se ponovo predstavio novi šef-dirigent Gabrijel Felc. Ozbiljan ton ove izvedbe, kao i preciznost i posvećenost ovom delu, dali su dobru osnovu za nastavak programa. A u nastavku Solimine Narodne priče za violončelo i orkestar. Divne, elegične melodije, zanimljive harmonije i ritmovi, poigravanje sa referencama na različite muzičke stilove, na granici između meditacije i histerije – pravi postmodernistički mišmaš dobro osmišljen i spretno sproveden. Solima je svoju deonicu jako dobro napisao, a i izveo. Zvuk violončela i njegova boja jako lepo su se uklopili sa zvukom orkestra, naročito sa deonicom klarineta, sa kojom je često bila u dijalogu. Publika je solistu dva puta vraćala „na bis“. Tada smo shvatili zašto ljudi prepoznaju Hendriksa u telu ovog sedokosog šarmantnog Italijana i u zvuku njegovog violončela čuju rifove.
 
foto Marko Djokovic/
 
U drugom delu programa izvedene su tri simfonijske poeme iz ciklusa Moja domovina Bedžiha Smetane – Višegrad, Vltava i Šarka. Višegrad – priču o istoimenom dvorcu čeških kraljeva u Pragu otpočinju harfe. Iako se početak mogao učiniti malo grubim, kako je delo dalje proticalo, pogođen je pravi štimung. Maestro Felc je delovao maksimalno koncentrisano i potpuno predano muzici koju izvodi, a orkestar je to osetio i ispratio. Šarka je protekla u istom stilu.
 
Fenomenalna komunikacija između orkestra i dirigenta naročito se osetila u Vltavi. Felcova interpretacija dobro poznata Smetanina poema bila je vrlo interesantna i nova, „osvežena“, jer je osvetlila neke zanimljive aspekte ove partiture. Orkestar je u tim momentima jako pažljivo pratio svog vođu, sledio njegovu ideju i dobro odreagovao na njegove zahteve, i tako nama, ljubiteljima ovog dela, pripredio nezaboravno zvučno iskustvo. Ako je suditi po ovom koncertu, Beogradskoj filharmoniji pod upravom maestra Felca sledi svetla budućnost.

Iz drugog ugla 13/02/17 Fenomenolog Ivan Tokin

Ostavite komentar

Komentarišite prvi!


wpDiscuz