Kako ton da ima boju?
 
Po definiciji, boja je jedna od karakteristika tona, pored visine, jačine i trajanja. Boja tona zavisi od materijala, oblika i veličine zvučnog izvora koji treperi i na taj način nama, slušaocima, pomaže da lako razlikujemo iste tonove odsvirane na različitim muzičkim instrumentima ili otpevane različitim ljudskim glasovima. Kako svaki ljudski glas ima različitu tonsku boju, tako je ima i svaki instrument. Tako je ima i svaki orkestar. Dirigent ima na raspolaganju paletu boja od kojih, u saradnji sa kompozitorom, pravi svoju nijansu svake kompozicije.
 
U petak Kolarac je prštao od boja.
 
Koja kompozicija je koje boje?
 
Vuk Kulenović je prizvao Boreasa, boga severnog vetra, koji nam je, kao što mit i nalaže, doneo miris zime tog kišnog petka po prvi put ove godine. Blistavost zvuka postignuta je maestralnom orkestracijom, efektnim perkusijama, virtuoznim solističkim deonicama pojedinih instrumenata, prepoznatljivim elementima kompozitorske poetike ovog našeg istaknutog umetnika. Zvučne mase raspršenih boja. Partitura koja poručuje „ja ne svetlim, ja sevam“!
 
Mocartova Koncertantna simfonija karakteristična je po profilisanim, suptilnim bojama solističkih izdvojenih duvačkih instrumenata koji su „suprotstavljeni“ gudačkom orkestru. Oboa, klarinet, horna i fagot su zvučali svojim bojama, ali su pravili i različite zvučne kombinacije koje su rezultirale fantastičnim nijansiranjima. Mocart je izmešao mat zvuk klarineta i horne sa reskom oštrinom oboe i toplim fagotovim tonom. Solisti su to prepoznali i uobličili.
 
Zaratustra je zasijao prepoznatljivim sjajem od prvog akorda. Poznata tema, jarke boje svitanja u zvuku dominantnih limenih duvača i perkusija. Ubedljiva interpretacija od samog početka, i ostvaren željeni efekat. „Teške boje“ suprotstavljenih harmonija na kraju kompozicije korespondiraju sa filozofskom temom kako ovog dela tako i Ničeovim delom koje je Štrausa pokrenulo na razmišljanje i inspirisalo na komponovanje.
 
Koje je boje naš orkestar?
 
Na prvi pogled, seriozne crne i bele boje fraka i ozbiljne crne haljine. Ali na prvi zvuk tu su dugine boje, svaki put drugačije raspoređene. Solisti su zračili zvezdanim sjajem obavijeni stvaralačkom aurom. Kolege su ih ponosno posmatrale sa galerije, pratile svaki pokret, disale uz svaku figuru i pasaž.  Dirigent je celoj večeri dodao notu holivudske elegancije uz vrlo naglašen lični pečat. Uvek je vrlo emotivno kada Kulenović izvodi Kulenovića.
 
***
 
Lepota tonske boje jeste njena fleksibilnost da bude šarolika, da svakome bude različita. Neće jedan instrument svim slušaocima iste tonove da farba istom bojom. Istu kompoziciju različiti orkestri drugačije boje. Čak i isti orkestri pod vođstvom različitih dirigenata prave druge nijanse istoj kompoziciji. Kako ih mi kao slušaoci čujemo, odnosno vidimo, zavisi isključivo od nas. Probajte sledeći put, ako do sad niste, da koncert slušate u bojama. Nema pogrešnog odgovora.