Pravo pa levo iz vašeg ugla gledanja, tamo me često možete naći na sceni Kolarca, petkom u 20h. Kolege me zovu Mališa, Nikolica, Ćirica i tako još ponekim deminutivima, čuvaju me i paze jer sam jedan od najmlađih u orkestru. Trudim se da pronađem sve tonove na horni 🙂 i da vam ih odsviram iskreno i predano i da vam poklonim svoje srce u svakom solu koje odsviram. Svirati hornu nije lako ali je predivno. Već deset godina sam potpuno očaran njenim zvukom i dajem sve od sebe da očaram i sve vas.
 
Ponedeljak, 10 ujutru, u Filharmoniji sam. Proba je počela a ja nisam u sali. Čudan osećaj jer je moja jutarnja rutina poznata, usviravanje pre probe od 45 minuta uvek ispoštujem (za dug i zdrav hornistički život). Došla je radna nedelja kada ću zajedno sa Bokijem, Savom i Mićom biti solista i svirati Mocarta sa Filharmonijom. Već sam doživeo da mi se dešavaju stvari koje ni u najlepšim snovima nisam sanjao (svirao sam s Mehtom, studirao sam kod Radovana Vlatkovića, svog heroja iz detinjstva) pa nije bilo potrebe da se uštinem.
 
Naše odvojene probe su prošle odlično, poznajemo se dobro, sve štima. Četvrtak, proba sa orkestrom – svi posebno zagrejani da svoje kolege isprate najbolje. Ne sviraju često naši s našima, znate 🙂 Generalna proba je ovog puta za mene bila drugačija, nisam se štedeo jer mi sa ove pozicije Kolarac nije poznat i morao sam da osetim prostor i akustiku. Sve zvuči lepo, osećam se dobro i vidim da su i Sava, Boki i Mića zadovoljni.
 

 
Pred koncert – soba za soliste. Znam da treba da budemo tu ali i dalje malo stran osećaj 🙂 Hej, solista s Beogradskom filharmonijom! IZLAZIMO! Vas zapravo ima mnogo više svakog petka nego što ja uspem da vidim i svi ste baš nasmejani! A onda vidim još nešto i srce mi postane planina! Sa obe strane galerije skoro sve kolege koje ne sviraju pratnju! Svi tu da bodre, da ohrabre, da uživaju u Mocartu sa nama, da vole! Mocart je te večeri bio na Kolarcu. To je Mocart za mene, ljubav prema svakoj frazi, iskrena i detinje jednostavna a duboka muzička misao. Sve je teklo lako, lepršavo i nasmejano. Video sam da se i vi smeškate, prepoznali ste Mocarta! Kraj i aplauz koji traje – vi, Filharmonija s galerije, Filharmonija iz orkestra, zagrljaji posle i ukus uspeha, uvek magičan i lep!
 

 
Uz izvinjenje Štrausu, drugi deo sam pratio u nekoj vrsti transa. Osetio sam moć H dura koji se spaja s C durom, filozofiju susreta. Osetio sam snagu orkestra, osetio sam jedan od najdubljih tonova u basovima, osetio sam moć Štrausa ali sam ostao nakratko u prošlosti – na sceni sa kolegama i sa Mocartom, davao vam srce i trudio se da i vas očaram zvukom horne.