Opšte mesto je da koncerti pod energičnom dirigentskom palicom Fabrisa Bolona garantuju dobar provod u Filharmoniji. U pitanju je pravi bizarrte. Petak je bio izuzetak jer smo uz Bolona čuli i Bolonovu posve neobičnu kompoziciju Čekajući avion. Ponavljajući tehno ritam neodoljivo je asocirao na kružeće rezervne avio delove i test opterećenosti materijala… Kadrove video spota koji bi za ovu kompoziciju mogli da budu upriličeni lako je zamisliti u zabačenim aerodromskim hangarima…
 
Parižanin u ulozi interpretatora Amerikanca u Parizu je takođe bila avantura per se. Neodoljivi šarm i ulične zvuke Pariza maestro je samouvereno „uneo“ u salu, što je objektiv kamere i zabeležio iz do sada retko korišćene perspektive…
 
Zvezda večeri svakako je bio Ksavije de Mestr sa Glijerovim Koncertom za harfu i orkestar. Njegovi prsti na žicama zašili su sve rašiveno, zalepili sve polomljeno, popravili sve što se do tada pokvarilo. Aplaudirali smo i tražili  encore. Dobili… I opet… Svirao je dugo i grubo i nežno i snažno i tiho i lagano i brzo… Posle Glijera ne znamo tačno šta… Možda je neko i prepoznao. Uostalom, nije ni bitno. Svirao je harfu samo za nas… u tišini… To je jedino bilo važno.