Ok. 19.45h. To je to. Vreme je. Poslednji pogled u ogledalo, sve je na mestu. Možda je ipak trebalo da sklonim kosu sa lica? Ma, cool je. Ajd’ sad na štiklama niz stepenice, mora se neka cena platiti za koncertnu eleganciju! Mažem gudalo i proveravam štim. Aha, četvrti pult, tu smo Anči i ja. Puna sala. Divno!!! Prolazim još jednom onaj nezgodni skok u trećem stavu Šostaka i onaj pasaž u “Ptici”. ...