Dok čekam početak koncerta, grebuckam noktom ivicu crne kartice. Na koncerte sam redovno i (pre)često počela da dolazim u trećem srednje. Prvih nekoliko godina, svako (za mene) novo delo bilo je kao obećanje sveta. Kasnije, nadogradnja mog shvatanja sveta. Već dugo pamtim samo kompozicije koje su svet za sebe. I za mene. Orkestar počinje za nijansu nesigurno, publika još uvek šuška, pokušavam da se ...