Kao pravi filharmanijak, jer sa njima jednom zaista nije dovoljno, morala sam da odgledam OBA novogodišnja cirkusa. Iz dva potpuno različita ugla, i to u svakom pogledu. Prvi dan, porodično, balkon, muž, mama i, prvi put na celovečernjem koncertu – moj sin! Drugi dan, parter, i draga Ema. Dva potpuno različita koncerta, ali svaki za sebe potpuno nezaboravan.
 
Od prvih taktova u petak, fenomenalne boje Ognjena klarinetiste sa Mini Maus ušima (negde oko dvadesete sekunde vožnje kroz Moskvu Šostakoviča), pa do poslednjih tonova u subotu, trajala je neka gotovo opipljiva čarolija. Ono što mi je stalno prolazilo kroz glavu je da je ovo koncert koji bi bez problema mogao da bude rasprodat još nekoliko puta. Druga misao koja mi se vrzmala po glavi je da bi nosač zvuka sa snimkom ovog koncerta bio savršen novogodišnji poklon za neke drage ljude.
 

 
Novogodišnje predstavljanje Beogradske filharmonije je uvek jedan od koncerata kojima se najviše radujem i najduže pamtim. Još uvek se sekiram što sam ono ABBA izdanje pre par godina slušala samo u Beogradu, a nisam stigla do Novog Sada… No, da se vratimo na ovaj koncert, ako ste bili, onda verovatno delite moje mišljenje, Aleksandar Radulovic je nešto posebno! Mene je odavno oduševio i bez obzira na to koliko je Beogradska filharmonija kompaktna, ovog perkusionistu na svakom koncertu primetim. Ali ovoga puta čovek je pokazao koliko je svestran i jedinstven, da upotrebim fudbalski žargon, on je „zlatanirao“! Da ne zaboravimo, ima dobar ritam 🙂 Moglo je da se vidi da zajedno s njim uživaju sve njegove kolege, kako na sceni, tako i oni koji nisu svirali večeras, već bili deo nas sa ove strane bine.
 

 
Repertoar veseo, novogodišnji, tako (ne)očekivan od Filharmonije… Fenomenalan džez u delima Liroja Andersona, dirigent Livaj koji istinski uživa u komunikaciji sa muzičarima, i filharmoničari veseli, u polucivilu, sa maskama, cvikama za sunce, novogodišnjim ukrasima… provukao se tu i poneki falšić, izletanje iz ritma, ali to ne pričajte nikom.
 
Ono što ću pamtiti sa ovogodišnjeg koncerta, pored eterične Nade Kolundžije za klavir igračkom, jeste nenajvaljena poslastica za kraj prvog dela – Moon River u aranžmanu Koste Blagojevića, koja je, podjednako obe večeri izmamila uzdahe dama u publici. Setiću se rado i nevaljale Jelene Milašinović u crvenom šeširu kako buši balone, i naravno, da ponovim, Aleksandra Radulovića, koji je bio fantastičan u svakom izlasku na scenu. Pri odlasku sa Kolarca u subotu uveče, gledam ljude oko sebe, i razmišljam šta nam dve divne dame koje „mućkaju“ repertoar spremaju za narednu godinu… Ako niste bili, sledeće godine budite brzi, kupite kartu, jer ovi ljudi to zaslužuju.