Ja se zovem Nika. Idem u treći razred „Drinke Pavlović“. Najviše volim da glumim, igram tenis i mnogo volim školu. Imam tri omiljena predmeta, fizičko, matematiku i srpski. Najmanje volim nemački, prirodu baš i ne volim, a svima je čudno što ne volim likovno. Od muzike najviše volim pop dens. Imam dve omiljene grupe, mušku i žensku. Big Time Rush, imaju na jednom kanalu seriju koju obožavam da gledam, imam i njihove postere, a isto obožavam i Fifth Harmony. Ariana Grande mi je omiljena pevačica. Volim isto bend Coldplay i pevača Bruna Marsa. Volim nekog, ne znam kako se izgovara ali znam da se piše Kwabs, peva jednu moju omiljenu pesmu, a imam milion omiljenih pesama.
 
Svake godine dolazim sa školom u Filharmoniju. Meni je Filharmonija super, tamo mi je uvek zabavno. Hari Poter mi je bio najbolji od svega što sam do sada videla. Bila sam oduševljena muzikom jer je potpuno ista kao iz filma. Nisam ga gledala ali neki tonovi su mi poznati, pošto sam ih nekada slušala. Ja sam čitala knjigu, pa sam kroz nju zamišljala slike i sad sam uz muziku doživela kako bi sve to izgledalo na filmu. Nisam još završila knjigu, stigla sam do 150. strane prvog dela i oduševila sam se kad sam videla da ćemo u Filharmoniji slušati baš tu muziku.
 

 
Na početku, nisam očekivala kada je uletela ona žena i malo sam se prepala. A kada je izgovarala one čarobne reči da se otvore vrata, pa se ona stvarno otvorila, svi moji drugari su rekli „TO JE MAGIJA!“ Ja sam znala da su to ljudi otvarali i zatvarali vrata, ali sam se zbunila jer ih ipak nisam videla da to rade. Jedna drugarica nas je zasmejavala jer je kao dirigovala. Nervirali su me neki iza, mislim da su četvrti razred, što su stalno pričali. Neke tonove sam propustila jer su se cerekali. Zapamtila sam da je muziku komponovao neki Amerikanac i da je pravio muziku za „Ratove zvezda“, koje sam gledala, i za još dva filma, sad ne znam koji su to.
 
Ja obožavam da slušam muziku ali ne znam mnogo o tim nekim pravilima. Znam samo ponešto. Videla sam i dirigenta, on pokazuje muzičarima kako da sviraju, kojim tonom, koju notu da odsviraju…  Svima se dopalo, pošto dečaci, njih obično samo zanima fudbal ali Hari Poter ih je baš zanimao. Kažu da ima nekih opasnih delova u filmu i knjizi pa se njima to sviđa. Ali ja mislim da nije samo zbog toga, da im se ipak dopao ceo koncert.
 
Pitala nas je kasnije nastavnica na muzičkom o instrumentima koje smo čuli, ali nismo baš znali. Jedino što smo svi znali je da smo čuli violinu, drugi su nam bili malo komplikovaniji da zapamtimo. Ne sećam se kako se zove onaj instrument koji izgleda kao truba… Kada odemo u Filharmoniju, pitaju nas da li znamo ko je koji instrument, a ja uvek pokušavam da ćutim pošto im ne znam baš imena. Znam i onaj sa jako puno žica u velikoj dršci, ali se ne sećam kako se zove.
 
Sa ovog koncerta pamtim instrument što izgleda kao klavir ali nije baš klavir. Ima blag zvuk, blaži nego obični klavir. Pamtim dobro trombon jer je velik. A videla sam onaj jako veliki zlatni instrument, onaj ogromni, i da ga je čovek jedva digao kada nam je pokazivao.
 
Malo smo se smejali kada nam je Branislava, što je glumila Harija Potera, rekla u jednom delu da zatvorimo oči i da pokušamo da sanjamo, a mi smo prvo pomislili da je ona stvarno zaspala pa smo krenuli da se smejemo, ali smo onda shvatili da je to ipak bila gluma.
 

 
E, posle koncerta sam videla najbolju drugaricu iz vrtića. Ona ne ide u moju školu, srela sam je kad smo izlazili. Mi se nazivamo bliznakinje jer kad smo bile male, imale smo istu dužinu i boju kose. Zove se Una. Nju baš ne viđam često, ali evo sad je viđam u Filharmoniji. Baš bih volela bih da Una i ja, kad porastemo, zajedno odlazimo na koncerte Filharmonije. Da to bude naša fora.