Probudio sam se u petak rano ujutru. Pogledao na sat na mobilnom, alarm je bio u tom trenutku udaljen za oko 117 minuta. Okrenuo sam se i utonuo u san. A u njemu, sedeo sam u bašti kuće prijatelja u londonskom Luišemu i jeo engelsku pitu, poznatiju kao „Shepherd’s Pie”. Nekoliko sati kasnije, prolazio sam delom Beograda poznatog kao “Kod Londona”.
 
Sve mislim da je taj beogradski kraj imao kuma anglofila. To ne znam sigurno, već nagađam. Jer ispod Londona, u ulici Narodnog fronta (zaboravio sam novi naziv), dugo godina se nalazio bioskop Odeon, a bioskop “imenjak” u pravom Londonu nalazi se na Lester skveru gde su sve premijere za koje se rolaju crveni tepisi po kojima šetaju zvezde, a okolnim pločnicima japanci sa štapovima za selfi.
 
A u novoj Idei, Idei London, je prepuno engleskih simbola – dabl deker, Big Ben, Tauer bridž… I “London pride”, pivo iz čuvene “Fullers” pivare koje sam sasuo pre nego što sam se uputio na Kolarac. Bio je to koncert na kome su mi od prvog takta krenule uspomene na London i voda na usta. Jer, bilo je to englesko veče, a dirigovala je slavna Džejn Glover koja izlazi brzim koracima na stejdž sa koga kreće da se preliva “Fantazija na temu Tomasa Talisa” britanskog kompozitora Ralfa Von Vilijamsa. Kanonada orkestra izaziva kanonadu asocijacija na “Battle of Britain”. Na promo spot za pivo na kojem se prikazuje britanska avijacija (RAF) u vazdušnoj borbi s Nemcima. Čak i opasni i grozni rat prelazi u mirnodopsku fermentaciju i puni bocu piva. Pa i onu “Battle of Britain Old Ale” čuvene “Chiltern” pivare u okrugu Bakingemšir u koji sam smestio jednu vožnju u jednom pasusu mog prvog romana “A tako je dobro počelo”.
 
Von Vilijamsovo delo namenjeno je proširenom gudačkom orkestru koji je podeljen na tri dela. U gudačkom ogranku broj 1, vidim “onog” violinistu i “onu” seksi violinistkinju iz mog prvog bloga kada sam pokušavao da užicam Uelbekove rečenice da bih opisao koncertne impresije sa galerije Kolarca. Seksi violinistkinja sa tradicionalno dobrim nogama i sa tradicionalnom turbo opranom kosom iz reklame za Garnier. Izvini, ali večeras gledam nešto nalik “trajnoj”, ali, ipak nije trajna već prirodni “talasi” na glavi Džejn Glover. Iz daljine haluciniram kao da Megi Tačer vaskrsava na binskim daskama Kolarca i tera u galop gudački orkestar podeljen u tri dela. “Kraj konac ide zec u lonac” (jadni zec, mrzim ovu pesmu i slažem se s protivnicima lova svuda pa i u Engleskoj u kojoj lov podržava premijer Kameron). Kraj konac prvog dela sa gudačkim orkestrom podeljenim u tri dela, a mi delimo koka-kolu na četiri dela (P. Subotin, njegova drugarica Ana, njegova i moja drugarica Jelena i ja). Neupućeni mogu misliti da smo najveći ljubitelji klasike u gradu, i da smo bankrotirali od kupovine karata za Filharmoniju i sad se žeđ gasi samo malim gutljajima slatkastog napitka.
 
Vraćamo se u salu. A da, pre pauze je bio violončelista Danijel Miler-Šot i počinjem da primećujem da su neki od gostujućih inostranih solista Filharmonije u fazonu “sweety” tipova kao razdruženi članovi boy bendova. I onaj Francuz-harfista, koga smo gledali pre neki mesec, takođe je bio kao oni tipovi što raspaljuju maštu maloletnim ženskim konzumentima lista “Bravo”, a ako smo maštovitiji i bezobrazniji, onda i maštu čitalaca “Men’s Healtha” (neka se ne ljuti “Men’s Health”, pisao sam i za njega).
 
Klinke možda gledaju njega, a ja sigurno gledam u Džejn Glover koja vodi i vodi, orkestar talasa kao talasi koji se razbijaju o stene Kornvola čiju sam vojvotkinju video veče pre toga kada me je njen muž – princ od Velsa nazvao princom, pa mi se ortak sa koka-kole u četvoro – P. Subotin naklonio kada sam ulazio na Kolarac, jer princ je princ, a da ja to jesam, rekao je niko drugi no pravi princ!
 
To nisam rekao dirigentkinji Džejn Glover sa kojom sam se slikao na kraju koncerta. Imam dve slike s njom. Na jednoj, u samoj utrobi Kolarca, izgledamo kao simulacija epizode kako bi bilo kad bi bilo da je Megi Tačer u Dauning stritu srela Vinstona Čerčila. Džejn ima frizuru ala Megi Tačer, a ja na toj slici imam Čerčilovo proširenje u pojasu. Na jednoj slici smo super ispali nas dvoje – Džejn Glover nosilac visokog ordena  Komandanta reda Ujedinjenog Kraljevstva CBE, i ja, nosilac visokog komplimenta princa od Velsa.
 

 
Posle slikanja oni su otišli na svečanu večeru, a ja sam se opet setio engleske seoske pite koju sam jeo tog jutra u snu: “Shepherd’s Pie” koja se sprema… “Prodinstajte 500gr jagnjetine na malo maslinova ulja. Dodajte seckani luk, šargarepu na kockice i to sve zajedno dinstajte oko 10 min. Dodajte…………..”. Stavite u rernu zagrejanu na 200 ⁰C i pecite oko 30 min.