„Hendriks na violončelu“, „Supervirtouz“, „2 cellos in 1“, samo su neki od komentara koji su se mogli čuti po hodnicima Kolarca krajem prošle nedelje. Nakon vrlo uspešnog koncerta održanog u četvrtak u okviru „male sezone“ Filharmanije, i u petak, u redovnom terminu, za beogradsku publiku svirao je italijanski violončelist i kompozitor, Đovani Solima.
 
U okviru trećeg koncerta iz ciklusa Za avanturiste orkestar Beogradske filharmonije izveo je Koncertnu uvertiru Šimanovskog, koncert za violončelo gosta-soliste Đovanija Solime i tri poeme iz Smetanine Moje domovine.
 
Svečanim tonom Koncertne uvertire koncert je otvoren i publici se ponovo predstavio novi šef-dirigent Gabrijel Felc. Ozbiljan ton ove izvedbe, kao i preciznost i posvećenost ovom delu, dali su dobru osnovu za nastavak programa. A u nastavku Solimine Narodne priče za violončelo i orkestar. Divne, elegične melodije, zanimljive harmonije i ritmovi, poigravanje sa referencama na različite muzičke stilove, na granici između meditacije i histerije – pravi postmodernistički mišmaš dobro osmišljen i spretno sproveden. Solima je svoju deonicu jako dobro napisao, a i izveo. Zvuk violončela i njegova boja jako lepo su se uklopili sa zvukom orkestra, naročito sa deonicom klarineta, sa kojom je često bila u dijalogu. Publika je solistu dva puta vraćala „na bis“. Tada smo shvatili zašto ljudi prepoznaju Hendriksa u telu ovog sedokosog šarmantnog Italijana i u zvuku njegovog violončela čuju rifove.
 

 
U drugom delu programa izvedene su tri simfonijske poeme iz ciklusa Moja domovina Bedžiha Smetane – Višegrad, Vltava i Šarka. Višegrad – priču o istoimenom dvorcu čeških kraljeva u Pragu otpočinju harfe. Iako se početak mogao učiniti malo grubim, kako je delo dalje proticalo, pogođen je pravi štimung. Maestro Felc je delovao maksimalno koncentrisano i potpuno predano muzici koju izvodi, a orkestar je to osetio i ispratio. Šarka je protekla u istom stilu.
 
Fenomenalna komunikacija između orkestra i dirigenta naročito se osetila u Vltavi. Felcova interpretacija dobro poznata Smetanina poema bila je vrlo interesantna i nova, „osvežena“, jer je osvetlila neke zanimljive aspekte ove partiture. Orkestar je u tim momentima jako pažljivo pratio svog vođu, sledio njegovu ideju i dobro odreagovao na njegove zahteve, i tako nama, ljubiteljima ovog dela, pripredio nezaboravno zvučno iskustvo. Ako je suditi po ovom koncertu, Beogradskoj filharmoniji pod upravom maestra Felca sledi svetla budućnost.