Bilo to unapred planirano ili ne, ispostavilo se da su teme poslednjeg koncerta Beogradske filharmonije iz ciklusa „Za početnike“ ove sezone bili heroji. Pod vođstvom dirigenta Vladimira Kulenovića izvedeni su uvertira za balet Prometejeva stvorenja Ludviga van Betovena, zatim Koncertna fantazija za klavir i orkestar Petra Čajkovskog, gde je kao solista nastupio pijanista Beri Daglas i tonska poema Život junaka Riharda Štrausa.
 
Kao mladi muzičar, Betoven je, kako bi se probio na bečku muzičku scenu u osvit XIX veka, napisao muziku za balet Prometejeva stvorenja, koji je premijerno izveden 1801. godine. Reč je naravno o titanu iz grčke mitologije, koji je ukrao tajnu vatre od bogova i podelio je smrtnicima. Ali, za razliku od mitološkog Prometeja, Betovenov Prometej nije za kaznu okovan za stenu, već je ubijen, kako bi se na kraju, kao heroj, vratio u život. Uprkos ovoj priči, ostaje nejasno ko je Betovenov heroj, naročito ako imamo u vidu i druga kompozitorova dela herojske tematike (da ovom prilikom spomenemo samo Treću simfoniju, Eroiku, koja je čak i po muzičkom materijalu slična baletu Prometej). To, naravno, nije smetalo dirigentu i orkestru da publici veoma dobro dočaraju svečani, monumentalni zvuk Betovenove uvertire.
 
Petar Čajkovski se našao u ulozi antiheroja večeri. Možda nije u pitanju antiheroj, već odsutni, demoralisani heroj. Koncertna fantazija za klavir i orkestar, jedno je od manje poznatih dela Čajkovskog. U pitanju je kompozicija pomalo razjedinjene koncepcije. Vrlo osoben pijanistički kvalitet Berija Daglasa, koji se odlikuje snažnim, ali istovremeno i mekim tonom, nalik pastelnim bojama ili možda pre akvarelu, svakako je došao do izražaja. Nažalost, upravo su rastrzanost i nedovoljna povezanost muzičkih tema u zaista perfektno izvedenoj Koncertnoj fantaziji predstavile Čajkovskog kao rezigniranog heroja, ili sasvim običnog čoveka razočaranog u svoje heroje, ako ih je imao. Za bis, Beri Daglas je, kao protivtežu Koncertnoj fantaziji, izveo jedno od najpoznatijih dela za solo klavir Petra Čajkovskog – komad „Oktobar“ iz ciklusa Godišnja doba, čime je na scenu vratio zvuk Čajkovskog koji svi dobro znamo i volimo.
 
Tonska poema Život junaka nudi novu viziju heroja, a to je heroj kojeg bi svako od nas trebalo da pronađe u sebi. To je, izgleda, bila ideja Riharda Štrausa, koji je sebe postavio kao centralnu ličnost ove tonske poeme. Prodoran i blještav zvuk orkestra, bravurozni, brilijantni pasaži oslikavali su neke od svakodnevnih događaja Štrausovog života, bio to njegov doživljaj muzike i kompozitorski i dirigentski rad, odnos sa kritičarima, ili pak muzičko portretisanje njegove supruge Pauline Štraus. Ali, upravo Štrausovo kompozitorsko majstorstvo u kreiranju trijumfalnog karaktera ove tonske poeme nam govori o tome šta je u životu zaista važno – ljubav, prema radu i životu, kao i iskrenost i istrajnost u sopstvenim idejama.
 
Nama, kao publici, je ostalo da biramo da li nam se više dopada Betovenov, po svemu sudeći, univerzalni, prosvetiteljski heroj, rezignirani heroj Čajkovskog ili smo rešeni da same sebe proglasimo za bezimene heroje svakodnevnog života.