Oko ovog bloga o Prokofjevu i Šostakoviču je nastao fijasko jer su se blogeri laktali, podmetali noge, sparingovali, bilo je par dvoboja, mačevanja, pokušaja podmićivanja, na kraju smo organizovali neke igre bez granica, driblinge, kvizove iz muzikologije, ispijanja šljivovice... Iako sam u mnogim nadmetanjima izgubila, ipak mi je dodeljena čast da pišem o ovom koncertu iz prostog razloga što je ta godina ...

Prvi put sam pobegla od sebe kad sam imala deset godina. Već su stigli da me formiraju po njihovim idealima, padalo je veče, nisam htela da se vratim kući sa plaže, otac principijelan i dosledan, majka vešta i hitra, brat i sestra tihi i savesni, talasi u Tripoliju bi predveče uzastopno rasli i gutali šiljaste stene. Ako što pre preplivam preko šiljaka u plićaku, neću morati da mislim o ljigavim jeguljama ...