Dugo sam pretplatnik i posetilac koncerata Filharmonije, i to mnogo pre nego što je ona postala brend kojim zaista treba da se ponosimo. Petak je rezervisan samo za Filharmoniju i ništa ne može da poremeti raspored u mom dnevniku kada su koncerti u pitanju. A to je pravo i nezaboravno uživanje! Počinjem pripremom kod kuće. Ako posedujem u svojoj fonoteci nešto od dela koja su te večeri na repertoaru, onda ih preslušam, ne zbog poređenja (ja ne posedujem takvu stručnost), već zbog ponovnog uživanja slušajući isto delo u veoma kratkom periodu.
 
Onda je tu viđanje sa starim poznanicima, drugarima, prijateljima. Ponekad imam utisak da se treba svima javiti, jer su to uglavnom ista lica već godinama. Naravno, prilikom mimoilaženja ili čak i u gradu, osmeh prepoznavanja je dovoljan. Svečana atmosfera skoro svakog koncerta doprinosi dobrom raspoloženju.
 
Ali koncert od ovog petka ostavio je na mene neki poseban utisak. Još prilikom dolaska na Kolarac nešto u vazduhu je nagoveštavalo da će ovo naše „proleće“ da se uskoro završi. A na programu je „Pastoralna simfonija“ Betovena! Kao neki nagoveštaj!
 
Dirigent iz Britanije, poletna i nasmejana Ketrin Larsen – Megvajer, uvela nas je u tu atmosferu Simfonijom br. 1, Prokofjeva. Sledio je Von Vilijams sa „Ševinim letom“ za violinu i orkestar. Miroslav Pavlović, koncertmajstor Filharmonije, pokazao nam je da je i izvanredan solista. Melodija violine se uzdizala i padala uz delikatnu pratnju orkestra. Postoji u srednjem delu jedna narodna melodija, a zatim opet solista preuzima inicijativu. Predivno.
 
Betoven nam je nagovestio da je našem „proleću“ kraj i da još malo uživamo. Sve je simbolično. Betovenova muzika me je pratila sve vreme na putu ka kući. A onda još jedno slušanje, ovog puta sa ploče na kojoj diriguje Klemperer. Njegova su tempa malo sporija, tek da produži uživanje.
 
A u sledeći petak opet neko novo iskustvo na koncertu Filharmonije. Mi zaljubljenici u muziku brojimo dane do tog novog iskustva.